„Mustafa Kočak je besmrtan“ je slogan kojim turski revolucionari slave borbu i mučeništvo aktiviste koji je život za u borbi za boljitak naroda, za nezavisnost Turske od imperijalizma i za osnovna demokratska prava. Mustafa je preminuo u 29. godini života tokom štrajka glađu od 297 dana u kojem je spao na svega 29 kilograma. Mnogo nije tražio, ali je za to mnogo dao. Nije tražio ni slobodu ni pomilovanje. Tražio je fer suđenje. Tražio je da njegova zemlja ispoštuje makar sopstvene, iako krnje, zakone i pravne procedure.
No za fašizam je i to mnogo. Za sluge imperijalizma mučenje i smrt nisu visoka cena da se prikrije nepravda, bezakonje i samovolja u službi oligarhije. Država koja beži od sopstvenih zakona, a utočište nalazi u tlačenju, mučenju i progonu disidenata nije snažna država koja demonstrira svoju moć i veličinu. To je država na staklenim nogama koja se plaši sopstvenog naroda, koja se plaši onih koji traže život dostojan čoveka i osnovna demokratska prava. Pre Mustafe život je dala Helin. Ni ona nije tražila nemoguće. Tražila je da peva i pravi pesme. Sa ponosom njena muzička grupa Jorum sebe naziva glasom naroda. Glasom koja turska oligarhija neće da čuje i koji ne želi da iko drugi čuje.
Međusobne veze oligarhije balkanskih država uključujući i Tursku se šire. Njihov kapital sve dublje prodire i porobljava naše narode stavljajući ih u službu akumulacije koja iz naroda crpi rad da bi ga pretvorio u blagostanje onih koje ceo svet nosi na grbači svojom mizerijom.
Narodi Balkana vezani izrabljivačkim kapitalom takođe dele zajedničku borbu svakim udarom na njega, bez obzira gde se on nalazio. Borba turskih revolucionara slabi imperijalizam kako u Anatoliji, tako i u Srbiji. Budućnost naše borbe je u zajedništvu borbe balkanskih naroda.
Mustafi Kočaku i Helin Bolek večna slava i hvala! Mustafa Kočak je besmrtan!
Živela i rasla borba naroda Turske i Balkana!